Kardiovaskularne bolesti se odnose na gupu bolesti koje obuhvataju bolesti srca ili krvnih sudova. Postoje četiri vrste kardiovaskularnih bolesti: koronarna arterijska bolest, moždani udar, periferna arterijska bolest i bolesti aorte. Mogu se podeliti na akutne forme koje nastaju akutno (akutni koronarni sindrom sa svim svojim komplikacijama, periferna embolizacija i kritično suženje periferne arterije, disekcija aorte i ruptura aneurizmatski proširenog zida aorte), dok hronične kardiovaskularne bolesti podrazumevaju oboljenja koja nastaju i traju druži vremenski period, a obuhvataju visok krvni pritisak (arterijska hipertenzija), ishemijsku bolest srca, kardiomiopatije (kao primarna oboljenja srčanog mišića), kao i srčanu insuficijenciju u njenoj hroničnoj fazi.

Srčani zalisci funkcionišu po principu četiri ventila koja se naizmenično otvaraju i zatvaraju unutar jedne pumpe (srčani mišić). Oni svojim otvaranjem i zatvaranjem regulišu smer protoka krvi kroz srce i sprečavaju vraćanje krvi u suprotnom smeru. Kada se ovi ventili adekvatno otvaraju i zatvaraju, a što se procenjuje ehokardiografskim pregledom, smatramo da srčani zalisci normalno funkcionišu. Ukoliko postoji suženje (stenoza), zalistak ne može da se otvori i srce je pod opterećenjem da ispumpa krv ka periferiji, dok ukoliko dodje do propadanja zalistka (insuficijencija), krv se vraća u neželjenom smeru i srce se bori da ispumpa povećanu količinu krvi. Postoje četiri zaliska u srcu: dva zaliska između pretkomora i komora (mitralni i trikuspidni) i između komora i velikih krvnih sudova (aortni i pulmonalni). Najčešće bivaju oštećeni aortni i mitralni zalistak.
Simptomi sa kojima se sreću pacijenti sa oštećenjima srčanih zalizaka su simptomi i znaci srčane insuficijencije i poremećaji srčanog ritma. Detektovanje poremećaja srčanog ritma može uzrokovati stvaranje tromba u srčanim šupljinama sa posledičnim rizikom od kardioembolizacije.
Defekti srčanih zalizaka mogu biti urodjeni i stečeni.
Nakon ehokardiografsog pregleda kod pacijenata kod kojih je detektovan defekt srčanog zalistka, potrebno je odlučiti se za način lečenja. Postoje dva pristupa lečenju i to konzervativno i invazivno. Lekovi mogu ublažiti simptome i sprečiti dalje propadanje srčanog zalistka, kao i komplikacije, ali ne leče oštećeni zalistak. Invazivni pristup podrazumeva plastiku zalistka i zamenu zalistka.

Srčane aritmije se definišu kao poremećaji rada srca koji može biti ubrzan ili usporen. Najučestalija srčana aritmija jeste atrijalna fibrilacija, tj. treperenje pretkomora. Neke srčane aritmije mogu biti bezazlene i ne izazivaju simptome, dok neke srčane aritmije povećavaju rizik od moždanog udara, mogu da dovedu do nastanka srčane insuficijencije, dok neke srčane aritmije mogu precipitirati nastanak naprasne srčane smrti.
Načini dijagnostike srčane aritmije podrazumevaju inicijlano palpaciju pulsa u trajanju od 15 sekundi, potom bazični 12 kanalni EKG, 24 časovni Holter EKG monitoring. Kod sumnje na postojanje ozbiljnijih poremećaja srčanog ritma preporučuje se i 48 časovni i 72 časovni Holter EKG monitoring. Ponekad i prekomerna upotreba alkohola i nikotina, šećerna bolest, poremećaji u funkciji štitaste žlezde, arterijska hipertenzija, ishemijska bolest srca, srčana slabost, kao i strukturne bolesti srca i stres mogu da budu precipitirajući faktori za nastanak srčanih aritmija.
Inicijalno lečenje srčanih aritmija podrazumeva izbegavanje provokatora, potom farmakološku terapiju upotrebom lekova iz grupe antiaritmika, ali i optimizaciju glikoregulacije i optimizaciju farmakološkog lečenja srčane insuficijencije, arterijske hipertenzije, ishemijske bolesti srca, kao i uspostavljanjem optimalnog hormonskog statusa štitaste žlezde. U slučaju neadekvatnog odgovora na optimalnu medikamentoznu terapiju, preporučuje se invazivno lečenje kateterskom ablacijom ili hirurški modaliteti lečenja.

Srčane aritmije se definišu kao poremećaji rada srca koji može biti ubrzan ili usporen. Najučestalija srčana aritmija jeste atrijalna fibrilacija, tj. treperenje pretkomora. Neke srčane aritmije mogu biti bezazlene i ne izazivaju simptome, dok neke srčane aritmije povećavaju rizik od moždanog udara, mogu da dovedu do nastanka srčane insuficijencije, dok neke srčane aritmije mogu precipitirati nastanak naprasne srčane smrti.
Načini dijagnostike srčane aritmije podrazumevaju inicijlano palpaciju pulsa u trajanju od 15 sekundi, potom bazični 12 kanalni EKG, 24 časovni Holter EKG monitoring. Kod sumnje na postojanje ozbiljnijih poremećaja srčanog ritma preporučuje se i 48 časovni i 72 časovni Holter EKG monitoring. Ponekad i prekomerna upotreba alkohola i nikotina, šećerna bolest, poremećaji u funkciji štitaste žlezde, arterijska hipertenzija, ishemijska bolest srca, srčana slabost, kao i strukturne bolesti srca i stres mogu da budu precipitirajući faktori za nastanak srčanih aritmija.
Inicijalno lečenje srčanih aritmija podrazumeva izbegavanje provokatora, potom farmakološku terapiju upotrebom lekova iz grupe antiaritmika, ali i optimizaciju glikoregulacije i optimizaciju farmakološkog lečenja srčane insuficijencije, arterijske hipertenzije, ishemijske bolesti srca, kao i uspostavljanjem optimalnog hormonskog statusa štitaste žlezde. U slučaju neadekvatnog odgovora na optimalnu medikamentoznu terapiju, preporučuje se invazivno lečenje kateterskom ablacijom ili hirurški modaliteti lečenja.

Pored defekta srčanih zalizaka, kada su u pitanju strukturne bolesti srca, bitan segment predstavljaju i defekti septuma ili pregrade, a koji se podrazumevaju postojanje otvora u zidu ili pregradi koja razdvaja pretkomore ili komore srca. Može prouzrokovati nepravilan protok krvi, a ako je defekt prevelik, može značajno opteretiti srce i pluća, posledično dovesti do nastanka simptoma i znakova srčane insuficijencije, kao i mogućih paradoksnih embolizacija. Neki strukturni problemi možda nikada neće zahtevati lečenje, ali je kod takvih slučajeva mandatorno kardiološko i ehokardiografsko praćenje tokom života. Neki pacijenti mogu imati koristi od lekova. Invazivno lečenje podrazumeva hirurgiju strukturnog defekta, a u poslednje vreme se sve češće sprovode invazivne transkateterske tehnike.

Koronarna arterijska bolest nastaje kao posledica nakupljanja aterosklerotskih plakova u zidovima koronarnih krvnih sudova izazivajući njihova suženja usled čega nije moguće adekvatno dopremanje krvi i kiseonika srčanom mišiću, tj. miokardu. Srčani mišić je osetljiv na nedostatak kiseonika. Iskorišćavanje kiseonika od strane miokarda u mirovanju je oko 75-80%. Posledično, u stanjima kada su povećane metaboličke potrebe miokarda za kiseonikom, glavni kompenzatorni mehanizam jeste porast koronarnog protoka te se smatra da zbog ovog kompenzatornog mehanizma prisustvo aterosklerotskog plaka u epikarnoj koronarnoj arteriji ne uzrokuje uvek ishemiju miokarda.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka u vidu bola u grudima (angina), kratakog daha. Laboratorijski testovi ukazuju na faktore rizika za kardiovaskularno oboljevanje, a podrazumeva i odredjivanje kardiospecifičnog enzima troponina. Bitna dijganostička metoda jeste 12 kanalni EKG zapis, kao i ehokardiografski pregled. Invazivna dijagnostika podrazumeva selektivnu koronarografiju koja predstavlja indirektnu vizualizacionu metodu koja je standard u invazivnoj dijagnostici koronarne arterijske bolesti.
Po postavljanju dijagnoze koronarne artrijske bolesti, potrebna je modifikacija faktora rizika za kardiovaskularno oboljevanje i farmakološka terapija. U slučaju neadekvatnog odgovora na primenjenu farmakološku terapiju, primenjuju se revaskularizacione metode, kao što je angioplastika koronarne arterije i hirurška revaskularizacija miokarda.

Miokarditis je zapaljenski proces lokalizovan u srčanom mišiću, tj. upala miokarda.
U najvećem broju slučajeva miokarditis nastaje kao posledica virusne, bakterijske ili gljivične infekcije. Može da oboli bilo ko, javlja se u bilo kom životnom dobu i često ne ispoljava mnogo simptoma. Većina pacijenata kod kojih se javi upala srčanog mišića nema nikakve dugoročne posledice po srce.
Kada dođe do upale ovog mišića, slabi njegova funkcija, usled čega nastaju simptomi miokarditisa najčešće u vidu srčanih aritmija, kao i simptoma i znakova srčane insuficijencije. U ekstremnim slučajevima, moguće je da upala srčanog mišića uzrokuje i formiranje krvnih ugrušaka, akutni infarkt miokarda i moždani udar. Lečenje je kauzalno i simptomatsko.

Sinkopa se definiše kao tranzitorni gubitak svesti i posturalnog tonusa, ograničenog trajanja sa spontanim oporavkom. Presinkopa je stanje u kome bolesnik ima tegobe koji upozoravaju na mogući gubitak svesti, ali u kome do istog ne dolazi. Uzrok nastanka sinkope jeste poremećaj perfuzije centralnog nervnog sistema, a koji se javlja zbog neadekvatnog udarnog volumena srca, kao i zbog smetnji u stvaranju i sprovodjenju impulsa kroz sprovodni aparat srca. Poznato je da prestanak cerebralne cirkulacije u trajanju od 10 sekundi, dovoljan da dovede do gubitka svesti.
Ukoliko se mozak nadalje ne dobija krv, tj. ukoliko postoji prestanak cerebralne cirkulacije u dužem trajanju, može doći do kompletnog propadanja moždanog tkiva, tj. nastanka moždanog udara. Moždani udar može nastati i kao posledica kardioembolizacija, dok postoje forme moždanog udara koje su posledica izliva krvi u mozak.
Prevencija moždanog udara označava postupke koji se sprovode kod pacijenata da bi se sprečio nastanak istog. Deli se na primarnu i sekundarnu prevenciju. Primarna prevencija obuhvata prevenciju u zdravih osoba koje još nisu imale moždani udar, dok sekundarna prevencija moždanog udara označava identifikovanje osoba sa vrlo viskom rizikom za nastanak istog, kao i lečenje pacijenata koji su imali moždani udar kako bi se sprečio nastanak novog moždanog udara.

Dečija kardiologija se bavi funkcionalnim ispitivanjem srca i bolestima kardiovaskularnog sistema kod dece od rođenja do navršene 18. godine života. Ukoliko dete ima bol u grudima, osećaj lupanja i preskakanja srca, osećaj nepravilnog rada srca, gušenje, otežano disanje, ima osećaj nedostatka vazduha, ukoliko je cijanotično, oseća se malaksalo, ima nesvestice i vrtoglavice, kao i ukoliko mu otiču potkolenice, ukoliko mu auskultatorno dijagnostikujemo šum nad srcem, potrebno je obaviti pregled dečijeg kardiologa. Čujan šum nad srcem ne mora nužno biti udružen sa postojanjem neke od srčanih mana i tada se naziva fiziološkim, odnosno inocentnim šumom. Dečija kardiologija se primarno bavi urodjenim srčanim manama. U vezi sa postojanjem uradjene srčane mane, simptomi mogu varirati, od bolesti koja je asimptomatska (bez simptoma), pa sve do stanja sa izraženim simptomima koje neposredno ugrožava život. Zadatak pedijatra kardiologa je pravovremeno postavljanje ispravne dijagnoze i sprovodjenje adekvatnog lečenja.

Sportska kardiologija se bavi procenom kardiopulmonalnog statusa i funkcionalnog kapaciteta elitnih sportista. Pregledi se preporučuju sportistima svih uzrasta i sportova uključujući decu, mlade sportiste, rekreativne sportiste, veterane kao i elitne i profesionalne sportiste. Kardiološki ekspertski pregled obuhvata: klinički pregled i 12 kanalni EKG, ehokardiografski pregled, kardiopulmonalni test – ergospirometrija, 24 časovni Holter EKG.